Sastojci:

Kilogram (ili mawe) suvih {qiva, dve ~a{e belog vina, dve ~a{e vode, {e}er po voqi, par~e cimeta, limunova kora.

Na~in pripreme:

[qive operite, stavite da se kuvaju u me{avini vode i vina, i dodajte {e}er, cimet i seckanu limunovu koru. Suve {qive mo`ete kombinovati i sa suvim vi{wama ili tre{wama. Kad se {qive skuvaju, izvadite ih i slo`ite u servirnu tacnu a sirup neka se kuva jo{ deset petnaest minuta. Kad je sirup gotov, prelijte ga preko {qiva, sa~ekajte da se ohladi, iznesite na trpezu i pazite na ko{tice. Na isti na~in kuvaju se i sve`e {qive, ali kra}e.

nazad

Sastojci:

Tri ~etiri zrele duwe, dve ~a{e belog vina, dve ~a{e vode, {e}er prema ukusu, par~e cimeta, ka{ika dve sirupa od vi{awa ili vina od kupina.

Na~in pripreme:

Oqu{tite duwe, o~istite ih i izvadite semenke, pa ih isecite kao vam voqa (na ~etvrtine, na kri{ke, na kockice). Stavite da se kuvaju u me{avini vode i vina, s tim {to treba dodati {e}er i vanilu. Kad duwe budu mekane, slo`ite ih u servirnu posudu, a sirup da se kuva jo{ dvadesetak minuta. U sirup, zbog boje i mirisa, dodajte nekoliko ka{ika kupinovog vina ili kakvog drugog soka, pa na kraju wime prelijte duwe, sa~ekajte da se sve ohladi i iznesite na sto.

nazad

Sastojci:

Kilogram kilogram i po lepih jabuka, jedan limun, voda, ~a{a dve belog vina, {e}er prema ukusu, par~e cimeta.

Na~in pripreme:

Jabukama sinite koru, rasecite ih na ~etiri dela i o~istite sredinu sa semenkama, a zatim odmah prema`ite svako par~e rase~enim limunom, da ne pocrni. U dubqu posudu ulijte pola vode i pola dobrog belog vina, stavite {e}er, cimet i tanko skinutu koru od jednog limuna. Na ovo polo`ite jabuke i stavite na vatru da se lepo kuvaju.

Pustite da se ohlade, pa ih onda lepo slo`ite u ~iniju, a mo`ete da ih garnirate drugim sve`im ili vo}em iz kompota ({qive, tre{we, vi{we).

Kad slo`ite, dolijte malo te~nosti od kompota, pospite {e}erom i dajte na trpezu.

nazad

Sastojci:

Kilogram kilogram i po zdravih, tvrdih kru{aka, limun, {e}er po ukusu, par~e vanile, voda.

Na~in pripreme:

Oqu{tite kru{ke i rasecite ih na ~etiri dela, pa stavite u hladnu vodu i dodajte malo {e}era i vanilu. Kuvajte dok kru{ke ne postanu meke i ne dobiju zla}anu boju. Izvadite kru{ke i slo`ite ih u servirnu ~iniju, a sok kuvajte daqe dvadesetak minuta, pa ga zatim prelijte preko kru{aka. Sa~ekajte da se prohladi, a zatim iznesite na trpezu.

I ovaj kompot mo`ete da skuvate s vinom, kao kompot od jabuka.

nazad

Sastojci:

Kilogram kilogram i po zdravih breskvi, ~a{a vode, 100 grama {e}era, ka{ika ruma.

Na~in pripreme:

Spustite breskve na nekoliko sekundi u kqu~alu vodu, pa ih odmah izvadite i potopite u hladnu. Kad se ohlade, oqu{tite, rasecite na dvoje i odbacite ko{tice. U {erpu stavite ~a{u vode i 100 grama {e}era i postavite na vatru da se {e}er rastopi, a zatim polo`ite breskve i okrenite ih nekoliko puta tako da se {e}er upije sa svih strana. Breskve ne treba dugo kuvati, jer su i po prirodi meke. Izvadite breskve i slo`ite u servirnu posudu, a sirup ostavite da se i daqe kuva, s tim {to }ete mu dodati ka{iku ruma. Kad sos postane gust kao med, prelijte ga preko breskvi, sa~ekajte da se ohladi i iznesite na trpezu.

nazad

Sastojci:

Kilogram lepih zrelih duwa, 700 grama {e}era, ~a{a vode.

Na~in pripreme:

Lepe zrele duwe operite, oqu{tite, o~istite, nasecite na kri{ke i polo`ite u hladnu vodu. U posudu ulijte vode i stavite {e}er i kuvajte dok se {e}er potpuno ne rastopi, zatim polo`ite na to oce|ene duwe i prevr}ite ih srebrnom ka{ikom da bi {to vi{e soka upile. Kuvajte dok ne postanu meke, ali se ne smeju raspadati.

Izvadite pa`ljivo dunje iz soka i slo`ite ih u tegle, a sok kuvajte dalje, sve dok ne postane gust kao med. Zatim sklonite posudu sa vatre i prohladite, prelijte dunje sokom i u svaku teglu stavite po jedan list zdravca; kad se sve prohladi, zaptijte {to boqe mo`ete.

nazad

Sastojci:

Kilogram o~i{}enih tre{awa, pola kilograma {e}era, ~a{a vode.

Na~in pripreme:

Odaberite zrele, so~ne tre{we, operite ih i izvadite im ko{tice, ali pa`qivo, da {to mawe soka izgubite. Kuvajte {e}er sa vodom sve dok se potpuno ne rastopi, a zatim u wega stavite tre{we i sav sok koji se ocedio i kuvajte daqe.

Slatko je gotovo tek kada se kap soka ne razliva na porcelanskom tanjiru, nego stoji kako je i spu{tena.

U ohla|eno slatko mo`ete da ume{ate malo vanile u prahu, ili da polo`ite u svaku teglu po {ipku vanile.

Slatko se izliva mlako u vrele tegle koje sutradan treba da dobro zatvorite celofanom ili pergament-papirom.

nazad

Sastojci:

Kilogram zelenih oraha (beru se krajem jula ili po~etkom avgusta), kilogram {e}era u prahu, nekoliko ~a{a vode, karanfili}a koliko ima oraha, cimeta u {ipkama.

Na~in pripreme:

Orasi se beru kada su napola zreli, tj. dok jo{ nemaju oformljenu ljusku, tako da se mogu skroz prese}i.

Orahe operite i svaki po visini probu{ite iglom za pletewe ili ~ime sli~nim, pa potopite orahe u hladnu vodu i dr`ite ih u vodi 9 dana, s tim {to }ete svaki dan dva puta da mewate vodu.

Orahe deseti dan kuvajte u vodi do petnaest minuta, a zatim ih izvadite i izmerite, pa pripremite toliko {e}era.

[e}er stavite u posudu i prelijte ga sa nekoliko ~a{a vode, a zatim kuvajte sve dok se potpuno ne rastopi.

U svaki orah, u onu rupu koju ste ranije probu{ili, stavite po jedan karanfili} i po par~e vaniline {tangle, a zatim orahe polo`ite u rastopqeni {e}er i kuvajte ih sve dok ne postanu sasvim mekani. U me|uvremenu sa povr{ine skidajte penu. Orahe vadite i spu{tajte u teglu, a sirup ostavite da se daqe kuva, sve dok ne postane gust kao poqski med. Kad se sirup skuva, sklonite ga, prohladite i prelijte wim orahe.

Napravite 4 - 5 drvaca za svaku teglu, koja su duga~ka koliko pre~nik tegle, pa njime pritisnite orahe jer ho}e da izrone iz te~nosti, a onda se kvare.

Sutradan zaptijte tegle pergament-papirom i papir nekoliko puta probu{ite iglom, da slatko mo`e da "di{e."

nazad

Sastojci:

Kilogram zelenih {qiva (po`ega~a), kilogram {e}era, ~etvrt litra vode, ~a{a belog jakog vo}nog sir}eta.

Na~in pripreme:

Odaberite krupne, zelene {qive, neposredno pred po~etak zrewa, pa ih ~istom krpom dobro izbri{ite i svaku {qivu ubodite nekoliko puta iglom do ko{tice.

Sme{ajte ~etvrt litra vode i ~a{u sir}eta i stavite na vatru da provri, pa polo`ite {qive i ostavite ih oko 5 minuta da se kuvaju.

Izvadite brzo {qive re{etkastom ka{ikom i polo`ite ih na sito ili cedilo. U posudu stavite {e}er i ~a{u vode pa kuvajte dugo, sve dok ne po~ne da se zgu{wava, a zatim spustite {qive unutra, dobro protresite posudu da {qive budu sa svih strana oblivene i odmah skidajte sa vatre. Pustite da se dobro ohladi, pa ulivajte u tople tegle, a kad se i one ohlade, zaptijte {to boqe.

nazad

Sastojci:

Cepkane {qive koliko ima, orasi koliko ima.

Na~in pripreme:

Iz {qive se izvade ko{tice, ali se ne qu{te i cela koli~ina se ubacuje u ve}i sud ili kalajisani kazan i kuva nekoliko sati, uz stalno me{anje, sve dok se ne dobije gusta, smolasta pasta; i to je sve.

Po{to ovaj pekmez dosta bu}ka i prska, najboqe je da se kuvanje izvodi na kakvom {poretu ili na otvorenoj vatri, a najbolje je u kazanu. U ku}i je ovaj posao dosta nezahvalan, a vreo pekmez ume i gadno da ope~e pa se preporu~uje puna pa`nja kod njegove pripreme. Imajte uvek duge rukave pri wegovom kuvawu, a ukoliko se ipak ope~ete, prva pomo} su re`aw krompira, ulupano belance, uqe ili hladna voda, koji se brzo stave na opekotinu kao i u ostalim slu~ajevima.

Ukoliko se odlu~ite da za ve}e koli~ine (20 i vi{e kilograma), znajte da ovakav pekmez morate da kuvate ~itav dan. Pekmez je gotov tek onda kada kutla~a ili kakva druga me{alica stoje uspravno pobodeni i uop{te ne padaju.

Kad se pekmez prohladi, ubacite orahe, seckane ili cele mrezge, le{nika ili badema i to onoliko koliko ga imate ili volite, a najboqa mera je {aka na dva kilograma pekmeza. Me|utim, mo`e i bez toga.

Pekmezom se pune }upovi ili tegle, dobro je da se puni sudovi zapeku u rerni, a zatim se dobro zatvore. Ranije se to ~inilo vla`nim pergament-papirom, a pre toga suvim crevima i be{ikom. Danas je dovoqno da tegla ima svoj originalni poklopac ili je zatvorena celofanom.

Dr`i se na hladnom, u podrumu, na tavanu ili gde drugo, po{to se rado bu|a. Ali ne sekirajte se, ~im sa povr{ine uklonite bu|, ispod je uvek zdrav pekmez, a uvek gledajte da jednom otvoren sud potro{ite {to pre.

nazad

Sastojci:

Kilogram oqu{tenih {qiva bez ko{tica, dvesta grama {e}era u kockama, decilitar kvalitetnog ruma.

Na~in pripreme:

[qive operite, oqu{tite, izvadite im ko{tice pa ih kuvajte na tihoj vatri sve dok im sok ne uvri, a zatim dodajte {e}er i kuvajte na jo{ ti{oj vatri, paze}i da ne zagori. Kad se {qive skuvaju, ostavite da se prohlade, pa na wih izlijte rum.

Potpuno ohla|enu masu sipajte u tegle, dobro zatvorite i ostavite za zimu.

nazad

Sastojci:

Litar vode, kilogram {e}era, dva decilitra ~istog vinskog sir}eta, tri kilograma {qiva.

Na~in pripreme:

U ve}em sudu skuvajte vodu, {e}er i sir}e, pa kad provri, dodajte oprane {qive i pustite da vri oko pet minuta. Sklonite sud sa vatre i vrelu sadr`inu sipajte u vrele tegle, pa odmah zatvorite.

Ovako pripremqene {qive slu`e se kao salata uz pikantnu ili masnu ribu.

nazad

Jedna od najpo{tovanijih vo}ki i egzoti~na i dovoqno rasprostrawena, wene boje su uzbu|ivale ~itave civilizacije, pa iako je danas sre}emo u junu i julu u velikim koli~inama i u mnogim modifikacijama, ona i daqe ~uva miris i tajne dalekih vremena. Jermeni i danas imaju boju kajsija u svojoj zastavi.

Sastojci:

5 kilograma o~i{}enih ali nequ{tenih kajsija, 5 kilograma {e}era.

Na~in pripreme:

O~i{}ene i oprane kajsije stave se u ve}i sud i na umereno jakoj vatri kuvaju se (bez vode) dok ne provru, tj. puste sok: zatim se ume{a {e}er i kuva na jakoj vatri uz neprestano me{anje oko 45 minuta. Da vam nijedan pekmez ne zagori, {to oni rado ~ine, najboqe je {poret prekriti slojem pepela debljine pola santimetra. Skuvani pekmez skinite i sna`no me{ajte (mutite) slede}ih 45 minuta, odnosno dok se dobije prozra~na fina pasta u kojoj ne prepoznajete nikakve ostatke ljuski ili plodova.

Pekmez se uliva u vrele tegle, zape~e se u vru}oj pe}nici dok se ne uhvati korica, pa se ostavi da se prohladi i dobro se zaptije.

Pala~inke, gurabije i mnogi drugi kola~i i poslastice nezamislivi su bez ovog pekmeza.

nazad

Sastojci

Kilogram od ko{tica o~i{}enih marela vi{awa, kilogram {e}era u prahu.

Na~in pripreme:

Odaberite lepe plodove, dobro ih operite, ocedite i pa`qivo vadite ko{tice da {to vi{e sa~uvate sok. Marele proterajte kroz sito i pome{ajte sa prah-{e}erom, pa stavite u sud i kuvajte na jakoj vatri pola sata.

Skinite sa vatre i ulijte u vrele tegle koliko god je mogu}e toplije.

Ovaj d`em zbog svoje lepe boje, mirisa i ukusa ~esto se upotrebljava za filovanje raznih poslastica.

nazad

Postupajte u svemu kao i kod pekmeza od kajsija, s tim {to ove breskve treba oqu{titi, {to se veoma lako ~ini, dodati malo vode i u~initi pekmez sa {e}erom.

Vinogradarska breskva pripada najstarijim kultivisanim vo}kama i do danas je sa~uvala svoje izvanredne kvalitete. Prednosti su joj {to se ne prska, dugove~na je i lako se razmno`ava, mada je pred poplavom vrsta gotovo nestala iz na{ih vinograda.

nazad

Sastojci:

Pola kilograma zdravih o~i{}enih jagoda, pola kilograma {e}era, ~a{a vode.

Na~in pripreme:

Stavite {e}er u vodu i kuvajte sve dotle dok se ne dobije gusti sirup, a zatim skinite sa vatre da se potpuno ohladi.

Jagode proterajte kroz sito, pa spustite u sirup i na jakoj vatri pustite da vri oko pet minuta, a zatim sklonite, ohladite i sipajte u vru}e tegle koje sutradan treba zaptiti.

nazad

Sastojci:

Plodovi {ipka (divqe ru`e), voda, {e}er.

Na~in pripreme:

No`em se skinu ostaci cvetova i dr{ki, sve se opere i stavi u duboki sud (plodovi su najboqi kad ugwile, jer su puni soka i mawe treba da se kuvaju). Prelije se mlakom vodom, da plodovi ogreznu, kuva se dok se ne raspadnu. Prohladi se pa se pa`qivo pasira i cedi vi{e puta kroz vi{estruku gazu da sve dla~ice ostanu na tkanini.

Proce|ena masa kuva se daqe u plitkoj {erpi, pa kad je skoro gotov, ume{a se {e}er u razmeri 1:1 i prokuva se jo{ dvadesetak minuta, paze}i da ne zagori.

Sipa se u vrele tegle i stavi se da se zape~e u vreloj rerni sve dok se na povr{ini ne uhvati tanka korica: dobro se zaptije tek po{to se dobro prohladi, a najboqe je ako se ostavi preko no}i da odstoji u rerni.

Crni hleb, malo putera i ovaj pekmez, tako|e su drage uspomene mnogih detinjstava.

nazad

Sastojci:

Pola kilograma o~i{}enih crnih tre{awa, pola kilograma o~i{}enih vi{awa, pola kilograma {e}era, pola kilograma ~istih jagoda.

Na~in pripreme:

Tre{we i vi{we proterajte kroz krupnije sito.

[e}er kuvajte sa ~a{om vode sve dok se potpuno ne otopi; stavite tre{we i vi{we u rastopqeni {e}er i na umerenoj vatri kuvajte slede}i sat, a zatim dodajte jagode, koje tako|e proterajte kroz sito.

Pekmez je gotov tek kad izlijete nekoliko kapi na porcelanski tanjiri}, a on se ne razliva; tada skinite sa vatre i pustite da se ohladi.

Sipajte mlaki pekmez u vrele tegle i ostavite da stoje otvorene 24 sata. Zatim ih zatvorite pergament-papirom ili celofanom.

nazad

U na{im manastirima obi~aj je da se mnogi poslovi po~iwu i zavr{avaju o velikim crkvenim praznicima. Tako, na primer, Sveti Dimitrije je dan kada se u svim ju`nim manastirima zapo~inje sa ostavljanjem zimnice: priprema za kiseqewe kupusa, soqewe ribe, pripremawe raznih salata, marmelada i `elea.

Tako se na dan ovog svetiteqa po~inje u Hilandaru sa barewem, ~i{}ewem i rezawem duwa za kuvawe `elea.

Sastojci:

Duwe, koliko ho}ete, a najboqe je nekoliko kilograma, {e}er (800 grama na kilogram).

Na~in pripreme:

Duwe se oqu{te, o~iste od semenki, trule`i i crva i iseckaju na kockice (boqe na mawe) i stave se u ve}i kazan na vatru. Voda se nalije toliko da vo}e ogrezne.

Kuva se oko sat i po, {to zavisi od koli~ine vo}a i snage vatre, sve dok vo}e ne bude mekano.

Sok se procedi kroz fino sito i vrati na vatru, pa se doda {e}era za dvadeset posto manje od koli~ine soka. Ovaj sok se kuva daqe na umerenoj vatri uz stalno skidawe pene, sve dok se ne zgusne.

Sulc je gotov kad spustite kap u ~a{u hladne vode i ona se ne rastopi nego ostane cela; tada se skida sa vatre. Prohla|eni, ali nikako hladan sulc uliva se u vrele tegle i brzo zatvara vla`nim pergament-papirom ili celofanom.

Ovakve poslastice dobro do|u o bo`i}nom i Velikom postu.

Od preostalog droba od duwa mo`e da se skuva uobi~ajeni d`em.

nazad

Sastojci:

Tri kilograma mladih vrhova sa smrekovih grana, kilogram {e}era.

Na~in pripreme:

Operite vrhove smreke i dobro ih ocedite, a zatim izme{ajte sa {e}erom i ostavite preko no}i. Ujutro ih cedite u presi (na stezawe) ili u sokovniku i dobi}ete oko litar i po zdravog soka koji je najboqi za malokrvne, decu i rekonvalescente. Sok mo`e da se uzima i kao lek protiv ka{qa i nazeba.

nazad

Sastojci:

Dvadeset pet cvetova zove, tri litra vode, tri kilograma {e}era, 150 grama limuntusa.

Na~in pripreme:

Voda se prokuva i ohladi. Cvetovi zove otrebe se od bubica, operu se i potope u vodu i ostave 24 sata. Voda se potom procedi kroz ~esto sito ili gazu i ubaci se {e}er, pa se ostavi dok se potpuno ne otopi.

Na kraju se ubaci i razmuti limuntus.

Sipa se u fla{e i dobro zaptiva, a najboqe je p~elinim voskom.

nazad

Sastojci:

Pet kilograma ribizla, kilogram i trista grama {e}era, dva litra vode.

Na~in pripreme:

Operite i o~istite ribizle od peteqki, a zatim ih prelijte vodom i zagrevajte sve dok bobice ne popucaju. Propasirajte vo}e, pa soku dodajte {e}er i sve lagano zagrevajte do pred samo kqu~awe, skidajte penu, a zatim izlijte sok u vrele fla{e ili tegle i dobro ih zatvorite (najboqe originalnim zatvara~ima).

nazad

Sastojci:

25 litara {ire (slatkog neprevrelog vina), trave: maj~ina du{ica, bosiqak, nana, kamilica, orasi, kisele jabuke, le{nik, badem, kamen belutak od kilogram dva.

Na~in pripreme:

[ira od najbolje vrste se ulije u ve}i kazan ili bakra~ i kuva. Istovremeno se u vatru zaprete ve}i kamen belutask i `ari se oko dva sata, a zatim se uzme ma{icama, oduva se sa njega pepeo i polo`i se u {iru. Kamen ostaje do kraja.

[ira se kuva sve dotle dok ne spadne na tre}inu po~etne koli~ine. Kad skinete sa vatre, u receq mo`ete da stavite aromati~ne trave, ve} prema `eqi, a mi preporu~ujemo zdravac.

Na kraju, kad se dobro prohladi, procedite i ulijte u tegle, koje treba da budu vrele, i dobro zaptijte.

Receq ima izgled re|eg, tamnog meda, koristi se kod anemije za pobolj{anje krvne slike, ali i kao preventiva; uzima se po jedna ka{i~ica ujutru, na{te srca.

Mo`e da se upotrebi i kao sladilo, jer je pun vo}nog {e}era i minerala. Ukoliko `elite, receq mo`ete i da "poja~ate" mrezgama oraha, le{nika, badema ili suvim vo}em.

nazad

Sastojci:

Pet kilograma borovnice, 600 grama {e}era, litar i po vode.

Na~in pripreme:

Vodu i {e}er prokuvajte, tako da vri dvadesetak minuta i skinite svu penu. Borovnicu operite, odstranite peteqke, zdrobite ih i prelijte mlakim rastvorom {e}era i vode, pa pokrijte i ostavite preko no}i na hladnom mestu. Ujutro propasirajte i sok zagrejte na 75 stepeni (do pred samo vrenje).Vreo sok sipajte u vrele fla{e i dobro zaptijte.

Na ovaj na~in mo`ete da pripremite i sok od jagoda ili kupina.

nazad

Sastojci:

Pola kilograma zdravih, zrelih, so~nih crvenih tre{awja, litar rakije komovice (bez mirisa), pola kilograma {e}era.

Na~in pripreme:

Operite i ocedite tre{we. Makazama odsecajte peteqke, tako da ostanu duge samo oko 1 santimetar. Pa`ljivo slo`ite tre{we u ve}u teglu, pa ih prelijte rakijom, zatvorite i ostavite tri nedelje.

Otvorite tegle i ubacite {e}er, pa ponovo zatvorite i ostavite da stoji 3 meseca.

Ovo pi}e se slu`i u malim rakijskim ~a{ama, s tim {to u svaku treba staviti i po nekoliko plodova. Isto se mo`e u~initi i sa vi{wama.

nazad

Sastojci: 

Pola litra prepe~enice bez mirisa, pola kilograma {umskih ili pitomih sitnih jagoda.

Na~in pripreme:

Odaberite zdrave plodove pa ih operite i o~istite, osu{ite i pa`qivo slo`ite u fla{u sa {irim otvorom ili u teglu. Prelijte ih rakijom i ostavite da stoje 6 nedeqa na sun~anom mestu, s tim {to svaki dan treba da protresete fla{u.

Posle perioda stajawa procedite kroz gusto platno i slu`ite kao i svaku drugu rakiju.

Ovo pi}e veoma }e vam se dopasti zbog veoma prijatnog ukusa i mirisa.

nazad:

Sastojci:

Kilogram i po malina, litar dobre rakije, dva i po decilitra sirupa od {e}era.

Na~in pripreme:

O~istite maline, operite ih i dobro ocedite. Plodove prelijte rakijom i pustite da odstoji 10 dana. Procedite kroz gustu krpu i dodajte rashla|eni sirup. Ulijte u fla{e i dobro zapu{ite.

nazad

Sastojci:

Kilogram i po malina, 2 decilitra crnog vina, {e}er prema ukusu.

Na~in pripreme:

Maline treba pa`qivo o~istiti (ne treba ih prati) pa ih preliti vinom i staviti da stoje 3 dana.

Procedite maline kroz gustu krpu pa dodajte {e}era koliko volite (odnos pri ovakvim pi}ima obi~no je 1:1), pa sve uspite u posudu i prokuvajte tako da vri oko 5 minuta.

Ovaj napitak posle kuvawa treba da odstoji 2 dana, posle ~ega se uliva u fla{e, zapu{i plutom i zalije p~elinim voskom.

Pored svih dobrih osobina, ovo pi}e ima i prijatan miris, koji nastaje zbog me{awa vina i malinovog soka.

nazad

Sastojci:

O~i{}ene i oprane kupine (najboqe su divqe, ali i pitome mogu da se iskoriste), {e}er (boqe je `uti).

Na~in pripreme:

Kupine i {e}er u odnosu 2:1 pome{ajte dobro u ve}oj {erpi i ostavite na kraj {poreta, na mlakoj plotni, vi{e sati da se sok opusti. Procedite i ulijte u vrele fla{e, pa dobro zapu{ite; najboqe je da zapu{a~e od plute prelijete toplim p~elinim voskom.

Ovaj sok ili vino, kako se u narodu naziva, jedan je od najve}ih darova koje priroda mo`e da pru`i. Uzima se nekoliko ka{ika dnevno na{te srca, a mo`e i razbla`en u vodi, kao svi drugi koncentrisani sokovi.

Nekada se ovo vino prepisivalo na recept i dobijalo u apotekama i predstavljalo je lek koga se niko nije klonio, a ponajmawe deca.

Danas, pripremite ga jer je vrlo lako i upotrebqavajte ga u svim prilikama, kada vam se ~ini da niste ba{ najboqe. Najdelotvornije je kod anemije, op{tih slabosti organizma, postoperativnih terapija, ali i u toku akutnog perioda svih bolesti; me|utim, i kod zdravih osoba kao preventiva, a za op{te ja~anje organizma.

Ovom prilikom ni oce|ene kupine ne treba bacati ve} ih skuvajte kao svaki drugi pekmez.

nazad

Sastojci:

[olja oprane ribizle, {tapi} cimeta, 2 karanfili}a, litar alkohola ili jake lozova~e, pola kilograma meda, pola litra vode.

Na~in pripreme:

Uzmite ~istu fla{u i u wu stavite ribizle, cimet, karanfili}, pa nalijte alkoholom do vrha i dobro zatvorite. Ostavite u prozor, prema suncu da stoji deset petnaest dana i povremeno procedite.

Med razmutite u mlakoj vodi, sa~ekajte da se ohladi pa pome{ajte sa alkoholom. Nalijte u ~iste fla{e, dobro zatvorite i ~uvajte na hladnom mestu.

Uzima se u sve~anim prilikama po ~a{ica dve.

nazad

Naberite zdrave plodove (nisu dobri za su{ewe oni koji otpadnu, jer se o{tete, sem onih koji padnu na meki pokriva~ od li{}a), rasecite ih na pola po visini, o~istite semenke i stavite na sunce da se su{e. Najboqe je da se stave na pletene lese (ve}e povr{ine koje se dobijaju pletewem pru}a) ili na ~istu dasku. Ako imate mawu koli~inu vo}a, ra{irite preko njega retku gazu. Na ovakvo vo}e u toku su{enja spu{taju se muve i drugi insekti u ogromnim koli~inama, pa ukoliko imate mogu}nosti, za{titite ga od wih, a ako nemate, onda su{eno vo}e, pre upotrebe, treba dugo i temeqno prati i to u mlakoj vodi.

Ovako ostavljeno vo}e su{i se nedelju dve dana, zavisno od koli~ine vode koju je sadr`alo pre brawa.

Po{to se dobro prosu{i, vo}e mo`ete nanizati u ven~i}e ili staviti u pletenu korpu koju prekrijete platnom i obesite na promajno mesto, a najbolje ispod strehe ili u ostavu, ili kakvu drugu prostoriju blizu prozora, a sve zato da vo}e u toku zime dohvati i mraz.

Na ovaj na~in mogu da se su{e i divqe jabuke, duwe (moraju da se seku na tawe kri{ke) i oskoru{e (ali ne prezrele gnjile).

Neki su{ewe izvode tako {to u pleh stave red slame, pa preko njega red vo}a i tako ga dr`e dan dva u mlakoj rerni, a zatim neko vreme na suncu. Ovaj na~in veoma je dobar za su{enje cepkanih {qiva.

Sve pomenuto vo}e u toku zime koristi se za kuvawe kompota ili ~ajeva i to tako da se prohla|en ~aj na kraju zasladi medom, a vo}e iz njega se u slast pojede.

nazad

Sastojci:

Stare sorte gro`|a (najboqe drenak), p~eliwi vosak.

Na~in pripreme:

Gro`|e oberite po suvom vremenu, kad je potpuno zrelo, i po jakom suncu. Sve`ite po dva grozda kon~i}ima, tako da budu okrenuti peteljkama nadole, rastopite voska i kad se ishladi, zamo~ite svaku peteljku u njega.

Slo`ite grozdove preko debqe motke u {pajz ili na kakvo drugo hladno i promajno mesto i ima}ete lepo gro`|e sve do slede}e berbe.

nazad

Ovo, pre svega zdravo, ali i veoma ukusno {umsko vo}e ~esto se sre}e u brdsko-planinskim krajevima, i nedovoqno je iskori{}eno, kao i kupina, {ipak, drewina, briwa, planika, trwina i druge samorodne, divqe vo}ke.

Danas ste u prilici da se ~esto sretnete sa sokovima od navedenih vo}aka, me|utim, u pitawu su skoro iskqu~ivo surogati: isplati vam se da, prema mogu}nostima, sami re{ite pitanje spravqanja sokova i su{ewa ovih plemenitih plodova.

Na~in pripreme:

Plodovi se operu, o~iste i stave na sunce na ~istu drvenu podlogu. Su{enje traje do 10 dana, a spremaju se na suvo i prozra~no mesto, tako da do wih stalno dolazi vazduh. Isti postupak mo`ete izvesti i sa svim ostalim gore navedenim plodovima.

nazad

Sastojci:

Paprike, tur{ijare i babure, u koli~ini koju sami odredite, krastavci, zeleni paradajz, drugo jesewe povr}e po izboru, so, {aka dve vi{wevog lista, vinsko sir}e.

Na~in pripreme:

Koli~ina povr}a odre|uje se prema veli~ini suda (bureta), prema potrebama i va{im prohtevima. Sve povr}e mora da bude potpuno zdravo.

Kad ga uberete ili kupite, ostavite nekoliko dana, razre|eno, na suvom mestu da odstoji. Sve povr}e zatim dobro operite.

Na dno suda slo`ite jedan red, recimo paprika, pa zatim me{ano povr}e po voqi, ako volite, dodajte celerov list i koji koren o~i{}enog hrena, pa zatim papriku, i tako sve do vrha.

Kad sve slo`ite povr}e, prelijte najboqom, starinskom ~orbom, koja se pravi na slede}i na~in:

Uzmite 3 litra vode i u woj prokuvajte oprani vi{wev list (2 {ake), pa dodajte litar i po ~istog vinskog sir}eta, sve dobro prome{ajte i ovom ~orbom prelijte povr}e.

Najboqe je ako bure ima nategu, a ako nema, ostavite preko krst od zdravog drveta i preko njega ~ist, veliki kamen.

Bure za ovakvu tur{iju trebalo bi da ima slavinu, kroz koju treba nekoliko puta oto~iti svu te~nost, pa ponovo vra}ati na povr}e; ukoliko nemate bure sa slavinom, upotrebite crevo kojim }ete te~nost da izvla~ite i da je ponovo vra}ate u bure. Ovo pretakanje vr{i se da bi se izjedna~io salinitet i kiselost u svim nivoima. Pre sipawa ~orbe treba ubaciti u bure so i to prili~nu koli~inu (na bure od 50 litara dolazi kilogram i po soli).

nazad

Sastojci:

Mali zdravi krastavci, kilogram - dva lista od vi{we, par~e stipse, belo vino, belo vinsko sir}e, so, 30 grama bibera u zrnu, 30 grama |umbira.

Na~in pripreme:

Odaberite zdrave krastavce i potopite ih u hladnu vodu, pa ostavite da stoje tri sata. Izvadite krastavce i ostavite ih da se dobro osu{e.

Za ovu pripremu neophodno je mawe burence (10 - 15 kilograma).

U burence (ka~icu) na dno stavite par~e stipse, pa pokrijte dno opranim, zelenim vi{winim listom, zatim stavite red krastavaca pa red lista i tako do vrha. Uzmite belo vino i vinsko sir}e u razmeri 1:1 (koliko treba da se napuni bure) pa prokuvajte sa kojom {akom soli, biberom i |umbirom.

Vrelo prelijte preko krastavaca i odmah dobro zatvorite.

Kroz dve nedeqe bure dobro protresite, otvorite i ukoliko je potrebno, dolijte malo vina.

Ukoliko pravilno postupate, ima}ete lepe krastavce sve do maja meseca.

nazad

Sastojci:

Krupni zreli krastavci, par~e stipse, zelen, neprskani vinov list, miro|ije, voda,

Za ovo je potrebno bure sa otvorom i mora da ima slavinu zbog pretakawa.

Na~in pripreme:

Odaberite lepe krastavce, operite ih i osu{ite. U bure re|ajte: na dno stipsu, pa preko li{}e i miro|ije, zatim krastavci pa li{}e i tako do vrha. Kad bure napunite, prelijte ga sve`om vodom u kojoj ste pre toga rastopili ne{to soli. Dobro zatvorite bure i dr`ite ga na toplom mestu. Vodu morate pretakati u roku od 14 dana, a zatim svakih 10 dana dolivajte u bure slanu vodu.

nazad

Sastojci:

Dobar mesnati zeleni pasuqj, so, voda, belo vinsko sir}e, ka{ika bibera u zrnu, najgvirc.

Na~in pripreme:

Odaberite lep pasulj u mahunama, o~istite ga od konaca, operite i prokuvajte u slanoj vodi desetak minuta. Izvadite pasuq iz vode pa ga stavite da se sasvim osu{i. Pasuq slo`ite u bure sa vinovim li{}em. Prokuvajte vinsko sir}e i vodu u odnosu 2:1 sa ne{to bibera i najgvirca. Kad provri, prelijte pasuq i dobro zatvorite bure.

U toku zime vadite mahune i spremajte ih na salatu ili kao varivo.

nazad

Sastojci:

Paradajz, so.

Na~in pripreme:

Zdrave, sve`e plodove dobro operite, osu{ite i rasecite na vi{e delova.

Kuvajte paradajz sa soqu oko pola sata, a zatim proterajte kroz srednje sito. Ostavite ovu masu petnaestak sati na hladnom mestu.

Odlijte vodu, pa masu sipajte u tegle i dobro zatvorite (najboqe originalnim poklopcima). Tegle stavite u ve}i sud, nalijte vodu i stavite da kqu~a petnaestak minuta.

Tegle vadite tek po{to se voda sasvim ohladi, pa ih slo`ite u neki sanduk, ili ugao podruma, i pokrijte peskom. Ovakav paradajz mo`ete da upotrebqavate u raznim prilikama tokom cele godine.

nazad

Sastojci:

Sve`e masline, so, uqe.

Na~in pripreme:

Sasvim zrele, krupne mesnatije vrste maslina se operu i o~iste od natrulih i o{te}enih, ocede se i nasole krupnom morskom soqu da u njoj odstoje dva tri dana. Tada se kqu~alom vodom zapare, protresu, ocede i osu{e. Potom ih pore|ati u plehove, jednu do druge, i su{iti u toploj rerni ili hlebnoj pe}i. Kad se sme`uraju (ne smeju se presu{iti), samo ih ovla{ nauqiti sa nekoliko kapi biljnog ulja, sasuti ih u posude ili tegle {irokog grla, pritisnuti ih poklopcem koji je u`i od otvora suda, opteretiti kamenom i ostaviti na hladnom mestu do upotrebe. Sve dok se ne utro{e, dr`ati ih pritisnute. Ovako spremljene masline izuzetno su ukusne i bez gor~ine. U fri`ideru se mogu odr`ati veoma dugo.

nazad

Sastojci:

Paradajz nekoliko kilograma, so, mleveni biber, celerov list, per{unov list, {aka belog luka, origano, maj~ina du{ica, uqe.

Na~in pripreme:

Paradajz oprati, o~istiti i sa quskom ise}i na krupne komade. Najboqe je uzeti onu vrstu paradajza koja je bra{wavija i bez mnogo soka. Na sedam kilograma paradajza stavite najmanje 1 kg soli i ostavite da stoji do sutradan. Tada prokuvati, dodaju}i krupno mleveni biber, celerovog i per{unovog lista, {aku neoqu{tenih ve} samo iglom probijenih ~ena bela luka, origano ili maj~ine du{ice. Skinite sa vatre, povadite beli luk i vezice li{}a, a masu propasirati, sasuti u kesu od jake gaze ili retkog lanenog platna da se ocedi suvi{ak vode. Posle toga masu rasprostrti u plitke {iroke sudove ili na ~iste daske, i su{iti na suncu dok ne dobije gustinu marmelade. Masu izgnje~iti i njome puniti tegle. Da bi se skratio postupak su{ewa, oce|ena masa se mo`e u mawim plitkim sudovima su{iti i u mlakoj rerni.

Povr{inu utapkati, malo zape}i u rerni da dobije koricu i preliti uqem. Dr`ati na suvom i hladnom mestu.

Pre upotrebe odstraniti uqe i gorwi deo koji potamni. Ova pasta je izvanredan za~in za posne ~orbe; mogu se od we praviti sosovi i prelivi za sve bareno povr}e i testa.

nazad

Sastojci:

Kilogram celera, kilogram {argarepe, kilogram crnog luka, beli luk, po voqi, kilogram pa{trnaka, kilogram o~i{}ene zelene paprike, kilogram per{una (koren i list), kilogram soli (ili vi{e), prema ukusu, ka{ika ili vi{e mrvqenog bibera, ulje.

Na~in pripreme:

Sve povr}e se o~isti, opere, ocedi i sameqe vi{e puta na sitnoj ma{ini. U velikoj posudi sve se dobro izme{a sa soqu i biberom, a mo`ete i da improvizujete raznim drugim suvim za~inima (nana, bosiqak, origano, kim ). Za~in se ~uva u teglama, preliven uqem, a ukoliko `elite da bude posan, ne stavljajte uqe, ve} ~uvajte na hladnom mestu.

Ka{ika ovog za~ina da}e neponovqiv ukus jelima, a zameni}e izvrsno sve dosada{nje surogate poput vegete i drugih.

Ako pravilno ~uvate, ovaj za~in mo`e da potraje sve do prole}a.

Napomena:

Prilikom pripreme osolite za~in ne{to ja~e, jer so je jedini konzervans u ovom slu~aju, s tim da, po mogu}stvu, koristite morsku so i vodite ra~una kod pripreme jela da je za~in slaniji nego obi~no.

nazad

Sastojci:

Vino.

Na~in pripreme:

U svakom doma}instvu mo`e se napraviti vrlo dobra kvasina, ako imate ostataka doma}eg vina. Vino koje nagiwe previranju ili je ciknulo staviti u ~ist stakleni sud ili burence (ako ga ima vi{e) i usuti nekoliko ka{ika stare kvasine i taloga od nje. Otvor prekriti retkim platnom ili gazom i sud smestiti na mlako mesto. Ukiseli se za otprilike mesec dana. Za upotrebu odlivati tako da se talog ne uzmuti.

Kvasina se mo`e praviti i od belog i od crnog vina i zavisno od ja~ine vina bi}e i kiselost. Kvasina se ne mo`e dobro napraviti od kupovnih, fla{iranih vina (jer sadr`e konzervanse), uvek treba uzeti jako doma}e vino.

nazad