Bo`i} je najve}i hri{}anski praznik i kod nas se slavi tri dana. Prvi dan je uvek 25 Decembra po starom ili 7 Januara po novom kalendaru. Rano ujtru pucawum i zvowewem crkvenih zvona objavquje se po~etak slavqa. Neka devojka ili `ena iz ku}e ide na bunar (izvor) po vodu i ponese klip kukuruza da ga bude ko vode, struk bosiqka da voda bude ~ista ko bosiqak a to se ostevi kod bunara (izvira). U nekim krajevima se u vodu stavi crvena jabuka pa se zajedno sa jabukom nosi ku}i a negde se nosi samo voda. Ta voda se smatra "jakom vodom" (jakovna) i sa wom se svi umivaju i piju je "na gladno srce" a od te vode se mesi ~esnica a ako ima male dece ona se sa tom vodom okupaju. Vra}aju}i se sa vodom devojka odlomi gran~icu (po mogu}nosti Drenovu) i sa pom se deca malo udaraju da budu "zdrava ko dren". Ako neka vo}ka nije rodila protekle godine dva muskarca iz ku}e odu do we pa jedan zamane sekirom a drugi ga zaustavi i pita "[ta ho}e{" " Da je se~em jer ni{ta ne ra|a" " Ne secije ve} joj oprosti rodi}e ove godine" to ponove tri puta pa }e vo}ka dogodine roditi. Dok stariji idu u crkvu na jutrewe mla|i mu{karci timare i hrane stoku i pale vatru da peku Bo`i}nu pe~enicu (ukoliko to nisu uradili na Badwidan). Od Bo`i}a do Krstovdana pozdravqa se sa "Hristos se rodi" a odgovara se sa "Vaistinu se rodi". Niko od uku}ana ni{ta ne jede sve dok doma}in ne donese nafora iz crkve sa jutrewa, pa kad wu okuse popiju malo crvenog vina i omrse se sa vrap~ijim mesom " Da budu rumeni ko vino lako ko vrabac jaki ko `drebac".
Da bi ovce jagwile zenske jagawce na Bo`i} se prvo omrse `enska deca.
Devojke uz vino uzmu pupqak drena i omrse se sirom da budu zdrave ko dren i bele ko sir.
U nekim krajevima je obi~aj da se za Bo`i} ujtru jede pe~ena kobasica sa poga~om i pije se vru}a rakija ( u Bo`i}a tri no`i}a jedan se~e kobasicu drugi se~e pe~enicu tre}i se~e ~esnicu)
Prvo strano lice koje stupi u ku}u na bo`i} je Pola`enik ( Pola`ajnik, Polaznik, Radovan ) ovaj obi~aj poti~e iz starih vremana jer su tri mudraca vo|eni ~udesnom zvezdom dosli sa Istoka i poklonili se novoro|enom Hristu i doneli mu darove. Pola`enik u ku}u dolazi i po`eli uspeh, zdravqe i sre}u. Obi~no se pola`enik ne bira ve} se ostavi slu~aju a ako se bira odabere se neko deta jer je ono ima ~istu du{u i bezazlena namere.
Po drugoj verziji Pola`enik je mrtvi predak u vidu putnika namernika ( bo`anskog gosta) pa mu se zbog toga i ukazuje velika po~ast . Verovatno zbog paganskih obi~aja kod starih Slovena verovalo se da se predci pojavquju u vidu raznih doma}ih `ivotiwa pa su one uvo|ene u ku}u kao Pola`enik. Ovaj obi~aj se zadr`ao u nekim krajevima i do danas gde se u ku}u na Bo`i} uvodi neka doma}a `ivotiwa.
Pola`enik ni{ta ne jede niti pije dok ne u|e u ku}u za pola`enika. U ku}u preko praga prelazi desnom nogom, da u ku}i bude napretka, pa pozdravqa uku}ane sa "Hristos se rodi i sretan vam Bo`i}" ovo mu odgovaraju sa "Vaistinu se rodi". Pola`enik prilazi ogwi{tu i `ara~em ~ara po vatri od badwaka govore}i
"Koliko varnica toliko sre}e u ku}i
Koliko varnica toliko u doma}ia para
Koliko varnica toliko u toru ovaca
Koliko varnica toliko jagawaca i prasica
Koliko varnica toliko guski i piladi
A naj vi{e zdravqa i veseqa
U nekim delovima vatra se xara sa granom od badwaka. Posle xarawa pola`enik malo pomakne badwak za napredak pa baci neki nov~i} u vatru. Doma}ica ga ogrene ko`uhom ili ne~im vunenim da se kajmak hvata debeo ko pokriva~, i stave ga da sedne na trono`ac pored vatre poku{avaju}i da ga zagovaraju pa da on ne primeti da mu izmi~u trono`ac da bi pai i zakovao se za zemqu. To se radi da bi se sre}a prikovala za ku}u. Potom se Pola`eniku izuje desna noga a obu}a (opanak) se obesi o gredu da konopqa bude do grede ili velika kao kaj{evi na opancima. U nekim krajevima Polo`enik izlazi u dvoriste i u krug od kanapa kojim je bila vezana slama bazaju}i hranu saziva `ivinu. Kad se skupe hvata petla kojeg mu doma}ica poka`e i koqe ga na ku}nom pragu. Posle ovog pred pola`enika se iznosi vru}a rakija i pe~ewe ali pre wega prvo se poslu`i neko `ensko dete da se mno`i `enska stoka (specijalno ovce) . Negde se vodi u vo}wak da vo}e rodi, negde se u ku}u prvo uvodi neka doma}a `ivotiwa (starinski Pola`enik). Pola`enik obi~no ostaje na ru~ku ali to nije obavezno a Pola`enik se daruje po mogu}nosti a negde mu se daje i kola~ u koji je utisnut metalni novac. Ako se ne pojavi niko do podne doma}in obi~no zove neko dete iz kom{iluka a ako se i to ne uradi Pola`enik je prvi stranac koji u|e u ku}u do Malog Bo`i}a (Nova godima, Sv. Vasilije).
Na prvi dan Bo`i}a volovi ili kowi se upregnu u kola i malo poteraju da bi bili zdravi i vredni cele godine.
Doma}ica od kanapa sa kojim se nosila slama ujutro napravi krug u dvori{tu pa ako to Pola`enik nije ve} uradio baci seme da se sakupi `ivina da nose jaja na odre|enom mestu.
Negde doma}ica od svojih tkanina napravi krug i u wega sipa `ito i mrvice od Badwe ve~ere da se sakupi `ivina i da bude na okupu cele godine.
Naj sve~aniji ru~ak u toku godine je Bo`i}ni ru~ak
Bozi}ni ru~ak se u nekim krajevima slu`i na xaku u kom je unesena slama, na pokruvcu, na pe{kiru ali danas ve}inom na ~ar{avu. Na ovoj dan i naj siroma}niji se trude da trpeza bude sto bogatija, pred ru~ak svi uku}ani posedaju oko stola i na znak doma}ina ustaju. Doma}in pali sve}u, okadi uku}ane i ku}u tamjanom obi~no doma}in ili neki |ak o~ita O~e Na{ zatim se peva Ro`destvo i Djeva Dnes uku}ani se izqube (mirobo`aju) i pozdrave sa "Mir Bo`iji me|u nama, Hristos se rodi". Posle mirobo`awa se prere`e bo`i}ni kola~ ( unakrst na 4 dela) pa se lomi kao i slavski paze}i da neki deo ne otpadne da nebi u ku}i do`lo do deobe ili smrti. Lomqewe kola~a se razlikuje od kraja do kraja negde samo doma}in i Pola`enik lome kola~ dok u drugim krajevima svi uku}ani u~estvuju u lomqewu. Kola~ se obi~no prevrne na keki ~ar{av prese~e na ~etiri i na svaki deo se stavi malo crvenog vina dok se ~ita molitva kola~ se polako okre}e a zatim po stare{instvu svi qube kola~ (gde je vino) doma}in ka`e "Hristos po sredi nas" odgovara se sa " I jesti budet" . Pored Bozi}nog kola~a u nekim krajevima se pravi i vi{e mawih kola~a zdravqe, mesec, sunce, kao i razni sitni kola~i}i imenovani `ivotiwama koje su bile u {tali kad se Hristos rodio.
U nekim krajevima se posle kola~a lomi ~snica , prvo je okrenu tri puta u krug sa leva na desno i na znak doma}ina je lome. Negde se ~esnica lomi iznad glave dok se u drugim krajevima se~e na par~ad . U raznim krajevima ~esnica je razli}ita negde je poga~a, negde proja sa sirom ili bez sira, poparica, poga~a sa medom, poga~a premazana sa medom i posuta oresima a negde (naro~ito u Vojvodini) je sli~na baklavi samo suvqa (a kad su deca mala bude i dista mekana). Bez razlike dali se lomi ili se~e par~ad se namewuju Bogu, Polo`ajniku, putniku na putu a zatim ~lanovima porodice po stare{instvu. U ~esnicu se stavi nov~i} i ko ga na|e u nekim krajevima zadr`i nov~i} za sre}u dok u drugim krajevima doma}in otkupquje nov~i} i on se stavqa na ikonu do slede}e godine. U nekim krajevima se polovina ~esnice ostavi za Novu Godinu a negde se pojede cela a za Novu Godinu se pravi Vasilica.
U nekim krajevima pe~enica se pe~e na ra`wu ito u dvori{tu na vatri od badwaka dok se tamo gde nema mogu}nosti za ra`aw pe~e u rerni u plehu. U nekim krajevima se pe~e jagwe a negde prase, prasetu se obi~no stavi orah u usta a u stomak se stavi jabuka, razno vo}e po `eqi i par~e "zdravqa" (jedan od kola~a koji se prave za Bo`i}) i sve se za{ije pre pe~ewa. Kad se pe~enica iznese za sto doma}in otse~e glavu i desnu ple}ku i to se ostavi za Mali Bo`i} (Novu Godinu). Za vreme ru~ka doma}in sa vinom nazdravqa uku}anima a oni mu odgovaraju na zdravicu.
Mnogi Bo`i}ni obredi poti~u iz prastarih vremena i sluze da se podsetimo na sve pretke i da ih pozovemo na ve~eru i da im se zahvalimo na brizi i pomo}i koju ukazuju svojim potomcima i da se zamole da ostanu i daqe za{titnici porodice, ku}e i imovine (ovo obi~no ~ini doma}in)
Na Bo`i}ne praznike grupe Koledara, Sirovara i Vertepa{a obilazi doma}instva i ~estita praznik doma}inu i uku}anima.
Pre ru~ka i za vreme ru~ka se negde pije vru}a rakija.
U nekim krajevima se za Bo`i} ne pije vru}a rakija da se ne boluje od vru}ice (groznice)
Doma}in i doma}ica na prvi dan Bo`i}a ne idu nigde jer se on slavi u krugu porodice samo "mla|arija" ide na igranke i zabave.
Momci i devojke uzmu kosti sa stola pa stave na prag i pozuvu kera pa ~iju kost prvu uzme taj (ta ) }e se prvi o`eniti (udati).
Ako je u ku}i `ena koja `eli da zatrudni malo je udare ra`wem od pe~enice pa }e zatrudneti.
U nekim krajevima poteraju devojku "udava~u" ra`wem govore}i " Idi tra`i drugi dom, dosta si dvorila u ovom"
Na Bo`i} ne vaqa jesti ka{ikom i viqu{kom da vrane ne jedu seme iz zemqe.
Na Bo`i} ujutro ne treba ~istiti da ku}a ne pretrpi {tetu.
Sa Bo`i}ne trpeze se ne sklawa jelo ve} samo tawiri i pribor a jelo se prekrije ~ar{avom do ve~ere.
Drugi dan je Bo`iji dan pa se ide u goste ili se primaju gosti
Na tre}i dan se skupqa i iznosi skama sa kojom (kao i ukrasima napravqenim na Badweve~e) se kite vo}ke da boqe rode.
Jedan deo slame se napravi u snop i ~uva se do \ur|evdana kad se zapali da se sa~uvaju poqa od grada (leda)
Deo slame se prenese preko naj bli`evode (potoka, re~ice itd) da se iznesu sve buve i gamad. Gde nema vode baci se na nekog lo{eg ~oveka ili `enu.
Bo`i}no |ubre se baci na neko mesto nepristupa~no `ivini da nebi ~eprkala pa }e ptice ~eprkati po usevima.
Od ostatka badwaka se naprave krstovi pa se stave na ku}u (negde na krov) , u poqe, vinograd itd da godina bude plodna i rodna. U nekim krajevima krstovi se nose na Mali Bo`i} (Novu Godinu).
Ra`aw od pe~enice se zabode u ba{tu u krti~wak da se oteraju krtice a ra`aw od petla kod koko{iwca da se rasteraju ptice grabqivice.
Ako je na Bo`i} obla~no rodi}e vo}e
Ako ima dosta snega i iwa po drve}u bi}e rodna godina.
Ako duva ju`ni vetar bi}e lo{a godina sa dosta bolesti.
@ene malo pletu ili sli~no da im ide od ruke cele gopdine.
Mu{karci prebrojavaju novac da bi bilo dosta novca cele godine.