Tri nedeqe pre Bo`i}a clave se detiwci. Te nedeqe rano ujturo odrasli vezuju decu (kaj{em, gajtanom, kanapom), vezuju}i im noge za stolicu na kojoj deca sede. Ovo vezivawe potice iz prehri{}anskog vremena kao i materice i o~evi i simbolizuje povezivawe i zbli`avawe familije. Deca se obi~no otkupquju nekim poklonom i roditeqi ih odvezuju.
Materice su drugu nedequ pre Bo`i}a odnosno nedequ posle Detiwaca. Iako su sva tri praznika isti ipak materice su naj sve~anije.Toga dana deca ustaju rano i vezuju majci noge (isto kao i za Detiwce) koja se pravi iznena|ena, deca joj ~estitaju praznik i ona se otkupquje nekim poklonom. Posle toga deca obi~no idu po kom{iluku i vezuju sve udate `ene koje ih daruju poklonima.
O~evi su u nedequ pred bo`i} odnosno nedequ posle materica. Toga dana deca ve`u oca i on se otkupquje poklonom (kao i materice).
Ovi praznici se naj vi{e praznuju po gradovima a u nekim krajevima se praznuje samo jedan (materice) ili dva (obi~no materice i o~evi)
Sb. Igwatije Bogonosac (koko{iji Bo`i})
Oaj praznik je 5 dana pre Bo`i}a (20 decembar po starom ili 2 januar po novom kalendaru). Na ovaj dan doma}ica ustaje rano ujtru i okupi `ivinu pa je hrani `itom kuvanim za Sb. Varvaru i ostavqenim specijalno za ovu priliku. Prvi tu|in koji u|e u ku}u progla{ava se kokosijim pola`enikom postavqa se da sedne na jastuk da bi koko{ke sedele i nosile jaja . Posle toga mu se daje specijalno pripremqena tikva koju on razbija sto ja~e da se seme raspr{ti na sve strane da bi se pili}i sto boqe mno`ili. Pola`enik se zatim ~asti jelom i vru}om rakijom a za svo vreme mora da sedi mirno da bi koko{ke sedele mirno i nosile jaja. Ako te godine koko{ke budu zdrave i nose dosta jaja doma}ica obi~no zove istog pola`enika da opet do|e i bude pola`enik. Rano ujutro svi uku}ani unose po jedno drvce i bacaju na ogwi{te da bude sre}e sa `ivinom, stokom, usevima itd. U nekim krajevima obi~aj je da se te grancice zadenu pod krov ku}e i dr`e se do Bo`i}a a negde sve dok kokoske ne izlegu prve pili}e. Ako na Sv. Igwatija pada sneg ili ki{a godina }e biti rodna ili "beri}etna" a ako je dan bez padavina bi}e r|ava i nerodna (naro~ito u p~elama)
Tucin dan je dva dana pre Bo`i}a. Toga dana se "tu~e" (ubija) prase bo`i}war~e za bo`i}nu pe~enicu. Nekada se prase udaralo krupcem soli a kasnije u{icama sekire, ubijeno ili o{amu}eno prase se koqe i hvata se krv pa se me{a sa mekiwama ili drugom sto~nom hranom i daje se stoci da bude zdrava i napredna. U nekim krajevima obi~aj je da se pored praseta koqe i petao ili koko{ka obi~no na ku}nom pragu. Koko{ pojedu svi uku}ani za Bo`i} a perje i creva se zakopaju u mraviwak da bude peradi ko mravi. Klawe praseta, skupqawe krvi i davawe stoci vodi poreklo od starih Slovenskih obi~aja i prino{ewa `rtve za napredak stoke a petao i koko{ka za napredovawe `ivine. Na Tucin dan ne smu se tu}i deca bez obzira {ta urede jer }e biti cele godine nevaqala, dobijace batina ili }e imati ~ireve. Ako se neko slu~ajno udari odmah se ka`e "^iri, miri, da ima{ dvadeset~etiri".
Nekr{teni dani su izme|u Bo`i}a i Krstovdana odnosno dani kad Hristos nije bio kr{ten. Narod smatra da su ti dani, dani ne~istih sila a ve{tice, vampiri, karakonxule, |avoli itd tih dana imaju naro~ito jaku mo}. Tih dana vaqa se ~uvati od tih sila i paziti da se mra~ne sile ne naqute da se nebi stradalo od wih. Ti se dani zovu i beli dani jer se u tom razdobqu ne posti ve} se mrsi svim danima. Deca po|ena pre Bo`i}a kr{tavaju se na dan Bo`i}a a u izuzetnim prilikama i na tre}i dan a od tada pa do Bogojavqewa se ne kr{tava jer je i Hristos tada bio nekr{ten. U nekr{tene dane se ne pere, deca se ne tuku i rano le`u, ne pla~e se, ne peva se i ne izlazi se no}u. @ene rade `enske poslove samo preko dana dok se vidi a nikako kad padne mrak. U nekr{tene dane se ne jede pasuq.
Mali Bo`i} (Nova Godina - Sv Vasilije)
(1 Januar po starom ili 14 po novom kalendaru)
Za Mali Bo`i} kao i za ostale praznike u raznim krajevima postoje razli~iti obi~aji. U nekim krajevima se seku dva Badwaka jedan se unosi na Badwe vece a drugi uo~i Malog Bo`i}a. Za Mali Bo`i} mesi se Vasilica (po Sv Vasiliju) a Vasilica se razlikuje iz kraja u kraj kao i ~esnica. Negde se prave okrugli kola~i}i od kukuruznog bra{na sa kajmakom, negde obi~na proja, negde poparenica (kukuruzno bra{no se popari sa vrelom ma{}u), negde se pravi isto kao i ~esnica za Bo`i} a negde se pravi od lisnatog testa ali bez nadeva (prazna). U nekim krajevima se u Basilicu stavqaju predmeti izrezbareni od drveta koji predstavqaju imawe, stoku itd. Za novogodi{wi ru~ak se pojede glava i ple}ka Bo`i}ne pe~enice a ko zna iz ple}ke pro~ita budu}nost za slede}u godinu. U novije doba sve vi{e i vi{e se prire|uje do~ek nove (Srpske) godine. Za do~ek se spremi veseqe i ispra}a se stara i do~ekuje nova godina tradicionalno pije se vru}a rakija i vino i jedu krofne. Ako na novu godinu pada sneg bi}e rodna godina naro~ito u poqu, stoci i p~elama.
(5 Januar -po starom ili 18 po novom kalendaru)
Na Krstov dan Sv Jovan Krstiteq je krstio Isusa Hrista u reci Jordan. Taj dan je postan a u nekim krajevima je obi~aj da se jede pasuq koji je sa~uvan od Badwe ve~ere. Obi~aj je da tog dana odrasli skoro i ne jedu. Na Krstovdan sve{tenik obilazi ku}e i sveti vodicu. Pozdravqa se sa "Hristos se krsti" a otpozdravqa sa "Voistinu se krsti". Na krstovdan se "krste vetrovi" odnosno vetrovi duvaju jedan na drugi pa koji prevlada taj }e preko godine najvi{e duvati. Na Krstovdan se u crkvi stavi krst u vodu pa ukoliko se voda smrzne bi}e rodna godina.
(6 Januar po starom ili 19 po novom kalendaru)
Bogo javqewe se praznuje kao dan vodo sve}ewa i na taj dan se u crkvama specijalnim obredom sveti vodica. Ta vodica je sveta i lekovita a po narodnom verovawu ima ~udotvornu mo} i zato je svako doma}instvo uzima iz crkve i ~uva u ku}i kao svetiwu a upotrebqava kao lek. U nekim krajevima je obi~aj da se iza|e na reku u koju se baci krst od leda ili drveta pa mladi}i ska~u u vodu i ko ga prvi uhvati dobija nagradu od crkve. Po narodnom verovawu ta}no u pono} se nebo otvara i Bog se javqa qudima i ispuwava `eqe onima koji ga spaze i u tom momentu mu se obrate sa `eqom. Dok se ~eka Bogojavqewe obi~no se sedi i pri~a uz vru}u rakiju. Pozdravqa se sa "Hristos se javi" otpozdravqa sa " Vaistinu se javi". Ako na Bogojavqewe duva vetar sa Severa di}e zdrava godina, ako je sa Juga bi}e rodna ali ali puna bolesti, ako je obla~no i pada sneg bi}e rodna godina, ako je vedro bi}e leti su{a, ako pada ki{a na prole}e }e biti poplava.
(7 Januar po starom ili 20 po novom kalendaru)
Sa ovim praznikom se zavr{avaju Bo`i}ni praznici.
Sv. Jovan je jedna od slava sa najve}im brojem slavqenika. Obi~aj je da se na Sv Jovana upregnu kowi u sanke i da se ide od ku}e do ku}e (kod slevqenika) i ~estita slava. Doma}in se zahvaquje i daje im vru}u rakiju ili vino.