Make your own free website on Tripod.com
Badwidan

Badwi dan je uo~i Bo`i}a (24 Januar po starom ili 6 po novom kalendaru). Na Badwidan se priprema za proslavu Bo`i}a. Jo{ u ranu zoru pucawem iz pu{ke ili prangije objavquje se odlazak u {umu na se~ewe badwaka. Dok mu{karci odlaze u sumu da seku badwak `ene kod ku}e mese razne kola~e za Bo`i}. U nekim krajevima Bo`i}na pe~enica se pe~e ve} na Badwidan i po~iwe se sa proslavqawem.

U raznim krajevima mese se razni kola~i za Bo`i}

Bo`i}ni kola~

Rogatice

Pletenice

Badwa~ki kola~

Kola~ za vola de{waka

Kravajski kola~

^esnica

Se~ewe badwaka je na Badwi dan kad doma}in jo{ pre izlaska sunca sa mu{karcima iz ku}e odlazi u {umu da se~e badwak. Badwak je obi~no mlad prav Cer ili Hrast . Ponegde je obicaj da ko se~e badwak nosi rukavice dok ga se~e a negde se seku 2 badwaka ve}i - badwak i mawi - badwa~ica a u nekim krajevima seku 3 badwaka jedan ve}i i dva mawa. Badwak se se~e jer su pastiri na znak zvezde da se rodio Isus Hristos Izbaviteq, u {umi nasekli grawe i odneli u pe}inu gde su nalo`ili vatru da ogreju Hrista i Majku Bo`iju. Badwak treba da je toliko velik koliko badwi~ar (onaj ko ga je posekao) mo`e na ramenu da nosi ku}i. Kad se se~e badwak se zaseca ukuso i to sa isti~ne strane a treba ga prese}i iz 3 udarca a ako nije potpuno perse~en vi{e se ne se~e vec lomi rukama. Lomqeni deo badwake se zove "brada" i po`eqno je da bude na svakom badwaku. Kad pada badwak treba da padne na isto~nu stranu i pazi se da se ne zaustavi na nekom drvetu da se nebi sre}a ku}e zaustavila. Prvi iver kad se badwak se~e se donosi ku}i i stavqa kod mleka da se hvata kajmak debeo ko iver, me|u p~ela da budu napredne, u koko{iwac da `ivina bude na okupu, pod kvasac da u ku}i sve raste kao kvasac. ^im doma}in krene u {umu iz ku}e se sklawaju sve trono`ne stolice da stka ne ramqe, metle da uku}anima ne izlazi ~mi~ak na o~i, kudeqe i vretena da se ne ra|aju `enska deca, igle da kad se kosi `eteoce ne bodu klasi u o~i. U raznim krajevima su razni obi~aju negde se badwak okre{e jos u {umi a negde ga donose sa granama i usprave ga pored ulaznih vrata do uve~e. Badwak se sveti kad iza|e prva zvezda . Osve}en badwak doma}in (ili neki drugi odrasli mu{karac) unosi u ku}u obavezno stupaju}i desnom nogom preko praga i pozdravqa uku}ane "Sretno vam Badwe ve~e" uku}ani odgovaraju "Bog ti dobro dao i sre}e imao". Kad badwa~ar u|e doma}ica ga posipa sa `itom. Posipawe `itom na Badwi dan i Bo`i} je uobi~ajeno jer je Majka Bo`ija kad se Isus rodio bacila `ito stoci koja je bila u {tali da nebi jela slamu na kojoj je Hristos le`ao. Kad se badwak unosi vatra treba da bude nalo`ena a kandilo i sve}a upaqeni. Sve}a u nekim krajevima je obi~na sve}a, negde je upletena a negde trokraka, negde se pale tri sve}e. Badwak se stavqa na ogwi{te da malo pre|e na drugu stranu pa se onda malo pomeri unapred da u ku}i sve napreduje. Na kraj ogwi{ta gde je debqi kraj badwaka stavqa se raonik od pluga i sito sa svim vrstama `ita, kola~ima, medom, vinom, soli itd. U nekim krajevima se kraj badwaka nama`e sa medom pa ga ~obani li`u govore}i "Ko mi za badwakom, tako ovce za jagawcima, krave za telcima". Gde se donose dva badwaka oni se ukrste na ogwi{tu krajevi se nama`u medom pa kraj od badwaka qube mu{karci a `ene badwa~icu. Negde se badwak prese~e na 3 dela pa se naj debqi iscepa u cepanice a tawi se ostave kao oblice a negde se donesu 3 badwaka pa se stave u ogwi{te. U nekim krajevima se na ogwi{te stavqaju samo grane dok u nekim krajevima badwak uop{te ne unose u ku}u. U nekim krajevima badwak se ne dira na ogwi{tu sve do sutradan dok ne do|e pola`enik a negde se ~ara dok gore govore}i "Koliko varnica toliko jagawaca, koliko varnica toliko gusaka, koliko varnica toliko parica itd."

Bo`i}na sve}a se obi~no stavi u sito ili re{eto ( a ponegde je obi~aj da se stavi u nov sud) napuweno sa p{enicom, kukuruzom, ostalim `itaricama, raznim vo}em, orasima itd. Negde se dr`i na stolu, negde se zalepi na isto~ni zid, negde se stavi na ragastov iznad vrata ili prozora a negde se stavi u prozor.

Kad se badwak stavi na ogwi{te razbacava se slama i peva Ro`destvo i Kondakt Djeva dnes. Sa obzirom da je Hristos ro|en u {tali na slami na{ obi~aj je da se na badwe ve~e unosi slama u ku}u. Slama se obicno pripremi jo{ za videla pa se uvuje u snop i unosi posle badwaka a negde se pravi specijalan xak u kome se unosi pa se taj xak upotrebqava kao stoqwak za badwu ve~eru. Slama se unosi po istom obredu kao i badwak stim da kad ga doma}ica pospe `itom doma}in spu{ta slamo savije ruke u laktu (kao krila) ma{e sa wima i imitira koko}ku govore}i " Kvo, kvo, kvo, kvo,......" dok deca imitiraju pili}e i ~upkaju po slami govore}i " Piju, piju, piju ......." ovo je uobi~ajeno da bi pernata `ivina bila zdrava i da bi dobro napredovala. Slama se rastre po celoj ku}i naro~ito gde se spava a u nekim krajevima je obi~aj da se preko slame prostru ~ar{afi i da na woj spavaju svi zajedno. Ukoliko se ne `ivi na selu gde ima dosta slame malo slame se obi~no stavi pod sto ili u jedan kraj ku}e. U nekim krajevima slama se nosi 3 puta oko ku}e pre nego {to se unese u ku}u. Sa nestankom ogwi{ta gran~ice badwaka se spaquju u {poretu, furuni ili kaminu. Ako nema ni jedne od tih stvari mala gran~ica se zapali u nekom sudu i ostavi da izgore. Na badwe ve~e se pije vru}a rakija a ako badwak nije donet iz crkve ili osve}en doma}in ga prelije vinom dok se peva Ro`destvo. Badwak se ne izgore sav ve} se na wemu sutradan pe~e pe~enica i ostalo.

Trpeza se okadi a pod ~ar{af se stavi malo slame koja tu stoji 3 dana zatim se iznosi posna ve~era. Ve~era je obilata iako posna a sve sto ostane osim pasuqa (koji stoji do Krstovdana) se sutradan da stoci da pojede. Posle ve~ere doma}in uzima iz re{eta 4 oraha i baca ih na 4 strane sveta "U ime oca" na istok " i Sina" na zapad "i Svjatoga Duha" na sever "i na prisno ivo vjek i vjekova amin" na jug. Posle ve~ere familija sedi i krcka orahe i jede ih sa medom kao i razno vo}e i vru}u rakiju. Obi~no se pevaju Bo`i}ne pesme a stariji pri~aju deci pri~e iz starih vremena. Ponegde deca prave od slame lopte i druge ukrase pa wima na tre}i dan bo`i}a kite vo}ke.

Pred ve~eru doma}in iza|e pred ku}u i zove sve {teto~ine, neprijateqe i du{mane na ve~eru "Do|i (ime neprijateqa i du{mana) , vu~e, lijo, kobcu itd. na ve~eru sad pa dogodine ako Bog da". Ovim se ku}a sa~uva od {teto~ina i du{mana za godinu dana.

Ako se nekom ne vidi senka od Bo`i}ne sve}e umre}e u toku godine.

Ako za vreme ~itawa molitve pred ve~eru zalaje pas ili zakukuri~e petao neko iz ku}e }e umreti te godine.

Ako je u ku}i udava~a, ona pokupi posle ve~ere viqu{ke, no`eve, ka{ike i malo mrva sa stola i stavi u kecequ, izi|e u dvoriste i oslu{kuje pa ako ~uje da neko izgovori mu{ko ime ili putem nai|e mu{karac te godine }e se udati.

Pred spavawe svi uku}ani skidaju obu}u istovremeno i bacaju obu}u preko sebe da bi usevi jednako nicali, da se pili}i legu istovremeno i ovce da se istovremeno ojagwe.

Za spavawe svi uku}ani le`u na istu stranu da se `ito ne ukr{ta.

Nesme se zaspati dok badwak ne pregori da uku}ani ne umiru bez predznaka.

Nesme se i}i bos po slami da ne bolu noge.

Kad svi pole`u baba (ili neka starija `ena) zabode no` u u ulazna vrata (iznutra)( negde se stavi Glogov kolac) i o wega obesi beli luk da se uku}ani sa~uvaju od uroka, ve{tica itd.

U nekim prajevima pre, negde posle a negde za vreme ve~ere svi jedu po malo belog luka da bi bili cele godine zdravi.

Negde mu{karci paze da se vatra na ogwi{tu preko no}i ne ugasi.

Na Badwi dan se ni{ta ne pozajmquje iz ku}e a pozajmqeno se vra}a da ne bude izvan ku}e preko Bo`i}a.

Na Badwi dan `ene zatvaraju (sklapaju) grebene da se zverima zatvore usta.

Na Badwidan i Bo`i} vatra se ne raspiruje ve} se ma{e lisnatom granom ili sli~nim da se raspali.

Da se sa~uva od ~ini na Badwidan stoka se pospe sa soqu, projom i `itom.

Posle ve~ere pore|aju se ka{ike uza zid pa ~ija prva padne umre}e te godine.

Kad se sve zavr{i istopi se mast u tigawu pa se razlije i svi se ogledaju a ko ne vidi svoju glavu umre}e.

Na Badwi dan ~obani nose kami~ak pod jezikom da se vuku skameni vilica ~im se pribli`i stoci.

Ako je na Badwidan obla~no bi}e rodna godina.

Ako od badwaka ostane dosta pepela zima }e biti jaka i sa dosta snega.

Ako varnice same ska~u kad gore badwak bi}e dosta meda.

U nekim krajevima svo suvo meso se skine iz pu{nice ili tavana i ve{a se nazad tek posle Bo`i}a.

Ne vaqa da se bo`i}na slama zapali da se pili}ima ne zapale krila.

Grehota je badwak gaziti ili preskakati.

Badwak se ne dira kad ho}e da pregore ve} se ostavi da gore sam od sebe a ko prvi vidi da je pregoreo dobija poklon od doma}ina.

U {tali kad se Hristos rodio bili su kow, vo i mazga dok su kow i vo bili zadovoqni sa ba~enim `itom mazga je po~ela da grize slamu. Zbog toga je Bogorodica proklela mazgu i ona je ostala neplodna.

nazad